Nove veze

2020.

Tehnika : perforirane crne marame,  

Dimenzije : promijenljive

Polazak od činjenice da je za Danila Kiša slika crne korotne marame slika duhovnog pejzaža Crne Gore (o čemu govori u  tekstu „Oelektri“ iz 1968.god), naveo me je na razmišljanje da kao element – materijal u koncepciji i vizuelizaciji ovog rada – biram korotnu maramu i na taj način uspostavim dijalog Lubardinog  rada (pejzaža) sa duhovnim pejzažom Crne Gore.

Rad se sastoji od dva dijela.

Prvi dio čini sedam crnih perforiranih marama postavljenih direktno na zid. 

Marame su postavljene u niz da bi se naglasila povezanost sa tradicijom i sa namjerom da shvatimo koliko je ta povezanost važna.

One reflektuju uzajamno prožimanje i preispitivanje odnosa prošlosti i sadašnjosti, ali i težnju za prekidanjem. 

Simbolizam crne marame je široko postavljen: ne može se povezivati isključivo sa crnogorskim ženama, već je prisutan na čitavom mediteranskom podneblju. Aludira na potlačenost ženskog subjekta, na pripadnost, sputavanje, zarobljavanje i duboko je ukorijenjen u crkvenoj tradiciji. 

Drugi dio rada sastoji se od istih konotativnih i vizuelnih jedinica, spojenih (ručno ušivenih) u neku vrstu plašta, postavljenih ispred marama ma zidu, a koje u simboličkom kontekstu ukazuju na skrivanje i u kojem se tragizam kodeksa preplijeće sa skrivenim prisutnim erosom.

Marame sam namjerno perforirala žarom od cigarete da bi ostale rupice, a pepeo, koji je proizvod ovakvog postupka, treba da navede na razmišljanje, i nosi simboličku i metaforičku poruku.